Одузимање чуда Благодатне ватре – провокација ђавола, – грчки теолог.
Елладски теолог о. Анастасиос Гоцопулос говорио је о историјским сведочанствима чуда сходима Благодатне ватре.
Poznati grčki teolog i pravoslavni pisac prezviter Anastasios Gocopulos objavio je na grčkom filijalu SPŽ članak u kojem detaljno pobija pokušaje negiranja čuda silaska Blagoslovljenog ognja u Jerusalimu i naziva takve pokušaje provokacijom đavola.
«Svake godine u dane Velikog posta i Strastne nedelje đavo pokušava da iskušava verne. Jedna od njegovih najmonotonijih provokacija je negiranje velikog, jedinstvenog čuda Svetlosti, koja se izliva iz Životvornog Groba našeg Gospoda u Jerusalimu», – naglasio je sveštenik.
Otac Anastasios je istakao da postoje neoborivi istorijski dokazi o silasku Blagoslovljenog ognja, datirani od IV veka do naših dana. U svom članku posebno je naglasio da se, bez obzira na to koje metode se koriste za negiranje ovog čuda, njegova autentičnost ne može osporiti.
Teolog se poziva na istraživanje inženjera-arhitekte Harisa Skarlakidisa «Svetlost, Čudo silaska Svetlosti Vaskrsenja na Hristov Grob» (Atina, 7. izdanje, 2021), u kojem su prikupljeni i sistematizovani 85 istorijskih svedočanstava o silasku Blagoslovljenog ognja od IV do XVI veka.
«Nazivam ga višedimenzionalnim i raznovrsnim, jer njegova manifestacija nije jednosmerna: Čudesnim načinom se pali centralna lampada Svetog Groba, ponekad lampade Hrama Vaskrsenja ili sveće koje vernici drže u rukama», – piše o. Anastasios, objašnjavajući različite oblike manifestacije čuda Blagoslovljenog ognja.
Sveštenik posebno ističe jedinstvenu osobinu Blagoslovljenog ognja u prvim minutima nakon silaska: «Kako objasniti pomoću zakona fizike činjenicu da Svetlost u prvim minutima svog pojavljivanja osvetljava, ali ne peče? Svake godine vidimo kako mnogi vernici dodiruju lica (a neki čak i sa gustim bradama!) plamenu upaljene od Svetlosti sveće od 33 sveće i ne opekaju se?»
Zanimljivo je da istorijska svedočanstva koja potvrđuju čudo Blagoslovljenog ognja pripadaju predstavnicima najrazličitijih religijskih tradicija – ne samo pravoslavnim, već i katolicima, monofizitima, kao i muslimanima. Otac Anastasios navodi impresivnu statistiku nacionalnog porekla 85 autora koji svedoče o Svetlosti: Francuzi (17), Englezi (9), Grci-bizantinci (8), Italijani (7), Arapi-muslimani (7), Nemci (6), Etiopljani (5), Armeni (5), Rusi (4), Persijanci (4), Islanđani (3), egipatski kopti (2), Iračani (haldejci) (2), Kipranin, Sirijac, Moldavac, Belgijanac-Flamand, Austrijanac i Švajcarac.
Grčki teolog podseća i na poznati istorijski događaj iz 1579. godine, kada osmanske vlasti nisu dozvolile pravoslavnom Patrijarhu da uđe u hram Groba Gospodnjeg i preneli su pravo obavljanja ceremonije armenskom (monofizitskom) patrijarhu. «Tokom silaska Svetlosti on je "izašao" iz kolone kod centralnog ulaza u Hram Vaskrsenja i zapalio lampade pravoslavnih, koje su bile zaključane napolju. Tunor, musliman, koji je video čudo, ispovedio je Hrista i prihvatio mučeništvo za Njegovo ime», – piše o. Anastasios. Prema rečima sveštenika, ova kolona sa pukotinom i dalje je neoborivi svedok čuda.
Na kraju svog članka, sveštenik navodi detaljno svedočanstvo persijskog naučnika-enciklopediste al-Birunija (973-1048), autora više od 150 naučnih dela. U svom delu «Hronologija drevnih običaja» (1000. g. n.e.) naučnik je pisao o silasku Blagoslovljenog ognja kao o fenomenu koji zadivljuje čak i skeptične istraživače prirodnih nauka.
Al-Biruni detaljno opisuje redosled pripreme za čudo, kada su muslimanske vlasti same proveravale Grob Gospodnji, pečatile ga i postavljale svoje svetiljke, kao i pominje pokušaj jednog od sultana da ospori čudo, zamenjujući fitilje lampada bakarnom žicom, koja se, međutim, zapalila prilikom silaska Blagoslovljenog ognja.
«Silazak tog dana ovog nebeskog ognja, koji se vraća u određeno vreme i mesto, postaje razlog našeg čuđenja», – citira o. Anastasios reči persijskog naučnika, potvrđujući time da su čak i predstavnici drugih religija i naučnici priznavali autentičnost ovog velikog hrišćanskog čuda.
Ranije je SPŽ pisao da je u Jerusalimu u Hramu Vaskrsenja Hristovog sišao Blagoslovljeni oganj.
