Црква слави Похвалу Пресветој Богородици.
Празник је установљен у IX веку у част неоднократног избављења Константинопоља захваљујући помоћи и заступништву Богородице од непријатеља.
Ovaj poseban dan, posvećen Prečistoj Bogorodici, pojavio se u crkvenom kalendaru nakon čudesnog oslobođenja Carigrada od neprijateljske opsade 626. godine.
To nije bio jedini slučaj kada je Bogorodica po molitvama stanovnika grada spasila od osvajača. Stoga je običaj okupljanja jednom godišnje u poznatoj Vlahernskoj crkvi (gdje su građani dolazili u teškim danima na molitvu) i zahvaljivanja Bogorodici za milost i zaštitu ukorenjen u Carigradu.
Postepeno se ovaj isključivo vizantijski praznik proširio širom Pravoslavne Crkve. I već više od deset vekova, Pohvala Bogorodici se slavi pete nedelje Velikog posta.
To je povezano s tim da se prema predanju, upravo u petu subotu Četrdesetnice dogodilo čudesno spasavanje grada, što je i postavilo temelje tradiciji.
U kondaku Bogorodici, napisanom u čast oslobođenja Carigrada 626. godine, peva se: „kao imajući vlast nepobedivu, od svake nas nevolje oslobodi“ („imajući silu nepobedivu, od svake nas nevolje oslobodi“).
Dolazeći na ovaj dan u crkvu, savremeni vernici se sećaju ne samo tih dalekih događaja – teško je iskreno zahvaliti za ono što se zna samo iz nekoliko redova knjige. Ali u životu svakog vernika postoje trenuci kada se obraća Bogorodici sa svojom tugom i dobija olakšanje, oseća prisustvo Majke Božje u svom životu. Svako ima za šta da zahvali Božjoj Majci.
Svi zajedno hrišćani zahvaljuju Božjoj Majci što je postala Majka našeg Gospoda Isusa Hrista.
Kao što je ranije izvestio SPŽ, Blagodatni je služio jutrenje sa akafistom Bogorodici u Kijevo-Pečerskoj lavri.
