Пропагандна екскурзија: саветник Трампа и илузија слободе вере у Украјини
Među onim verskim liderima sa kojima su organizovali sastanak za Bernsa nije bilo predstavnika najveće konfesije Ukrajine – UPU. Zašto?
Američki autor SPŽ Ben Dikson analizira posetu Ukrajini pastora Marka Bernsa, kojeg glavni rabin Ukrajine Moše Asman naziva «ličnim duhovnim savetnikom» Donalda Trampa.
Pastor Mark Berns tvrdi da su mu pre organizovane ekskurzije po Ukrajini isprali mozak. Pre toga, Berns se protivio nastavku finansiranja Ukrajine, smatrajući to suprotnim programu «Amerika pre svega». Danas kaže da je, nakon onoga što je video na licu mesta, promenio svoje mišljenje. U stvarnosti, ukrajinske vlasti su mu prikazale iskrivljenu sliku.
Po dolasku u Ukrajinu, Bernsa je dočekala unapred organizovana grupa verskih lidera, koja je sprovela ono što je potpredsednik Džej Di Vens nazvao «propagandnom ekskurzijom». Zanimljivo je da među ovom grupom nisu bili hijerarhi Ukrajinske Pravoslavne Crkve (UPC) – najveće verske organizacije u zemlji. Zašto ih nije bilo? Odgovor je jednostavan: nisu bili pozvani.
Njihovo prisustvo bi bilo neprijatno za ukrajinske vlasti, koje su želele da obmanu duhovnog savetnika Trampa, terajući ga da poveruje da Ukrajina poštuje versku slobodu i slobodu savesti.
Ali u Ukrajini nema verske slobode.
Najveća verska organizacija u zemlji sistematski je progonjena već nekoliko godina. Hiljade hramova UPC su zauzeli borci, mnogi od kojih su članovi, pa čak i sveštenici onih istih verskih organizacija koje su organizovale ekskurziju za gospodina Bernsa. Jedna od tih organizacija je takozvana Pravoslavna Crkva Ukrajine (PCU), paralelna Crkva, koju je Konstantinopolj osnovao 2018. godine spajanjem različitih nekanonickih sveštenika koji su prethodno bili lišeni svešteničkog čina ili prokleti zbog ozbiljnih crkvenih prekršaja.
Svaki od verskih lidera koji su prisustvovali posebno organizovanoj ekskurziji za Bernsa potpuno je podržao zakon o zabrani UPC, poznatiji kao zakon br. 8371. Od trenutka usvajanja zakona, uslovi za vernike u Ukrajini su se samo pogoršali, a neprijatelji Crkve postali su drskiji. Najstroži delovi zakona treba da stupe na snagu u maju 2025. godine i zabranjuju postojanje kanoničke hiljadugodišnje Ukrajinske Pravoslavne Crkve.
Da li je to verska sloboda?
12. aprila aktivisti PCU prekinuli su bogosluženje na Lazarevu subotu, koje su sprovodili vernici UPC u Korsunju-Ševčenkovskom. PCU je već zauzela crkvu ove parohije, primoravajući ih da obavljaju bogosluženja na otvorenom, na kiši ili suncu, više od godinu dana. Tokom službe, aktivisti PCU su prišli oltaru, zapalili cigaretu i ugasili sveće.
Pre samo nedelju dana, borci izvršili su noćni napad na crkvu svetog Nikole UPC u Verhnjim Stanovcima pod vođstvom Romana Griščuka, sveštenika državom podržane PCU. Kada je ovaj napad propao, vratili su se sa podrškom policije i zauzeli parohiju na Lazarevu subotu...
Ova Crkva (PCU) je, naravno, bila predstavljena u dodeljenom pratnji pastora Bernsa. Rekli su mu da nema verskih progona, dok su njihovi agenti planirali napade na hramove.
Da li je to verska sloboda?
A šta je sa slobodom štampe – osnovnim principom američkog društva, koji su naši preci opisivali kao neotuđivo, Bogom dato pravo?
Nažalost, u Ukrajini nema slobode štampe.
Novinari se redovno suočavaju sa zatvorom zbog izveštavanja o istini o verskim progonima. I sam bih rado otišao u Ukrajinu da se pomolim za mir sa svojom braćom i sestrama i ponudim bar malo utehe za njihov ogroman i neizmeran gubitak. Ali, verovatno bih završio kao Gonzalo Lira, da sam otišao u Ukrajinu, čak i samo na hodočašće na svete mesta koja sanjam da vidim za života.
Za one koji su zaboravili – pošto su naši mediji bili saučesnici u prikrivanju njegove smrti – Gonzalo Lira je bio romanopisac, reditelj, novinar i internet bloger. Uhapšen je u Ukrajini zbog «širenja ruske propagande». Nakon meseci medicinskog zanemarivanja u zatvoru, umro je u ukrajinskom zatvoru u Harkovu. Ukrajinske vlasti nisu dale nikakva objašnjenja.
Da li je to ono što nazivamo «slobodom štampe»?
Govoreći o slobodnoj štampi, naš vlastiti sajt je zabranjen u Ukrajini na zahtev SBU. Naravno, ponekad izveštavamo o događajima u Ukrajini – vođeni savesti da to činimo, ali naša misija je da izveštavamo o životu Crkve u Americi. Ipak, ukrajinska vlada je postala toliko neprijateljski nastrojena prema slobodnoj štampi da je lišila svoje građane pristupa čak i američkim verskim izveštajima.
Nažalost, ovo je samo vrh ledenog brijega. Neka oni koji imaju oči vide!
Pastor Berns veruje da je otišao u Ukrajinu i progledao. U stvarnosti, otišao je u Ukrajinu i sada deluje sa širom zatvorenim očima. I pored pominjanja «Sveta Duha», bio je zaslepljen standardnom propagandnom ekskurzijom – koja se ne razlikuje od korporativne posete insceniranom preduzeću sa srećnim radnicima za potencijalne investitore.
Objašnjam: sve ovo se piše ne da bi se opravdale akcije Rusije u Ukrajini – ni u kom slučaju. Videli smo video razorenih crkava (o kojima je SPŽ iznova i iznova izveštavao) i ruskih vojnika koji pogubljuju zarobljenike. Ove stvari su se dešavale, i ne nameravamo da ih umanjimo – Bože sačuvaj! Ali to ne znači da je Ukrajina nevina.
I evo neprijatna istina za one koji stalno ukazuju na Rusiju: mi (Amerikanci – Prir.) ne finansiramo ruske vojne napore. Nemamo kontrolu nad akcijama Rusije. Ali imamo kontrolu nad Ukrajinom, zemljom koju smo podržavali tokom rata već dugi niz godina.
Želim da Ukrajina bude uporište verske slobode. Želim da bude utočište za slobodnu štampu. Ali to nije tako. I pošto to treba jasno reći – ja sam Tr
