У православним храмовима одржаће се службе „Маријиног стајања“.
Читање Великог покајног канона преподобног Андреја Критског – главна особина ове утрње.
2. aprila 2025. godine, u pravoslavnim hramovima, vernici će se okupiti na posebnoj bogosluženju Velikog posta – „Marijino stajanje“, koje se tradicionalno održava u petoj nedelji velikopostnog perioda. Iako po ustavu ova služba pripada četvrtku, tradicionalno se jutrenje obavlja u sredu uveče.
Na ovoj jutrenji potpuno se pročitavaju Veliki pokajnički kanon i život prep. Marije Egipćanske. Život je podeljen na dva dela: prvi se čita posle kafizme; drugi – posle 3. pesme kanona.
Prep. Marija Egipćanska živela je u VI veku i proslavila se neverovatnim putem svog duhovnog preobraženja. Prvih 17 godina svoje mladosti provela je u razvratu u Aleksandriji. Jednom, pridruživši se hodočasnicima koji su išli u Jerusalim na praznik Uzvišenja Časnog Krsta, pokušala je da uđe u hram Groba Gospodnjeg, ali je nevidljiva sila nije puštala. Shvativši svoju grešnost, Marija se u dubokom pokajanju obratila Bogorodici s molitvom i dobila mogućnost da se pokloni Krstu. Nakon toga se povukla u Jordansku pustinju, gde je provela 47 godina u potpunom osamljenju, postu i molitvi, dostigavši najviši stepen svetosti.
Čitanje Velikog pokajničkog kanona prep. Andreja Kritskog – glavna je osobina ove jutrenje. Ova praksa se pojavila otprilike u IX veku, povezana sa zemljotresom u Konstantinopolju 17. marta 790. godine. Tokom ove nepogode, monahinje manastira Svetog Patapija izašle su na trg i počele da čitaju ovaj pokajnički kanon.
Kasnije je Veliki kanon postao povezan sa sećanjem na zemljotres. Vremenom je doneta odluka da se služba Velikog kanona fiksira za određeni dan - četvrtak 5. nedelje Velikog posta, što se dogodilo u drugoj polovini IX veka.
Počevši od XI veka, u službu četvrtka 5. nedelje počeli su da dodaju život i troparije u čast prep. Marije Egipćanske. Prep. Marija je u svom životu pokazala onaj ideal pravog i dubokog pokajanja, koji je predodredio sveti Andrej u svom kanonu.
Uzimajući u obzir trajanje službe i to da se Veliki kanon sluša stojeći, služba je nazvana „stajanjem“; a zbog čitanja života prep. Marije – „Marijino stajanje“. Ova oznaka se ne koristi u bogoslužbenim knjigama, ona je isključivo svakodnevna, razgovorna, iako je u XXI veku postala toliko popularna da je prodrla čak i u liturgijsku literaturu.
Za vernike „Marijino stajanje“ postaje važan duhovni događaj, koji pomaže dublje razumeti značaj pokajanja i pripremiti se za proslavu Pashe.
Ranije je SPŽ pisao da je u Kijevskom savetu saopšteno da li će skratiti policijski čas za Pashtu.
