Политика или Јеванђеље? Зашто патријарси благословљају рат с обе стране

Рukovodstvo Crkava iz Moskve i Istanbula de facto podržava rat u Ukrajini? Foto: СПЖ

23. februara 2025. godine, uoči treće godišnjice velikog napada Ruske Federacije na Ukrajinu, patrijarsi Vartolomej i Kiril dali su izjave. O čemu se radi, šta oni žele? U kom kontekstu su izrečene? Sva ova pitanja su važna jer stavovi tako velikih religijskih lidera mogu približiti mir na našoj zemlji ili ga, naprotiv, odvesti od njega.

Politička podrška u nedelji o Strašnom sudu

Patrijarh Vartolomej održao je svoj govor nakon Božanske liturgije u crkvi Svetog Nikole u Džibali, u prisustvu generalnog konzula Ukrajine i članova lokalne ukrajinske zajednice, kao i generalnih konzula ili predstavnika generalnih konzulata Australije, Belgije, Bugarske, Francuske, Danske, Švajcarske, Holandije, Poljske, Rumunije, Moldavije i Argentine.

Teško je pretpostaviti da su svi ovi diplomate odjednom došli da se mole u pravoslavnoj crkvi. Verovatnije je da su svi bili pozvani da čuju izjavu patrijarha Vartolomeja. Dakle, faktički je ovo bila politička manifestacija koja se održala tokom bogosluženja. Nedelja pred Veliki post, koja je tog dana obeležena u Crkvi, naziva se „O Strašnom sudu“. Obično sveštenici drže propoved o ovoj važnoj temi za svakog hrišćanina. Ali patrijarh Fanara je odlučio da iznese geopolitičke izjave. Bilo je, međutim, jedno pominjanje Strašnog suda, ali opet u političkom kontekstu.

Patrijarh Kiril je učestvovao u manifestacijama povodom Dana zaštitnika otadžbine Ruske Federacije. Položio je vence na grob Neznanog vojnika u Aleksandrovskoj bašti kod zidina Moskovskog Kremlja. Tog dana je takođe poslao svoje čestitke predsedniku Putinu.

Oba patrijarha su podržala lidere Ukrajine i Rusije, odnosno Zelenskog i Putina. Citati iz izjave patrijarha Vartolomeja: „Priznajemo neumorne napore predsednika Zelenskog u odbrani suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine.“ Citati iz čestitke patrijarha Kirila Putinu: „Uveren sam da će odlučnost i dalekovidnost državnog rukovodstva zajedno sa predanošću naših vojnika otadžbini i dalje doprinositi konsolidaciji naroda i inspirisati na nova dobra dela u slavu Rusije“.

Ovo su citati iz govora gde su predsednici Ukrajine i RF lično pomenuti. Ali i na mnogim drugim mestima reči patrijarha mogu biti povezane sa liderima obeju zemalja.

Pozicija patrijarha Kirila

To da patrijarh Kiril podržava rat u Ukrajini nije tajna. Njegove brojne izjave ne ostavljaju nikakvu sumnju. 23. februara 2025. godine, u pismu Putinu, izneo je sličan stav: "Podržavajući u potpunosti učesnike Specijalne vojne operacije i takođe pružajući humanitarnu pomoć za ljude pogođene ovim konfliktom, arhijereji i sveštenici Ruske Pravoslavne Crkve neumorno pozivaju društvo da se ujedini i deluje, čvrsto veruje i moli se za one koji štite našu zemlju od neprijateljskih snaga i različitih napada, koji brane tradicionalne porodične i duhovno-moralne vrednosti, koji obezbeđuju slobodu i pravu nezavisnost Rusije".

Mnogi puta smo se pitali – kako osvajalački rat Ruske Federacije u Ukrajini (a on je zaista osvajalački, jer je Rusija već "legalizovala" 4 ukrajinske oblasti) "brani tradicionalne porodične i duhovno-moralne vrednosti"? Zašto RPC "podržava u potpunosti" učesnike rata na tuđoj teritoriji, čiji je ishod smrt stotina hiljada pravoslavnih Ukrajinaca i Rusa? Koja je ovde povezanost?

I najvažnije – da li je to stvar hrišćanskog pastira da govori o obezbeđivanju "prave nezavisnosti" države? Kako se to uklapa sa učenjem Crkve i Jevanđeljem?

Pozicija patrijarha Vartolomeja

Poziciju patrijarha Vartolomeja je teže odrediti, ali je takođe moguće. Citati iz izjave 23. februara 2025. godine: "Danas Ukrajina ponovo ne bori samo za svoju teritorijalnu celovitost, već i za svoje samo postojanje... Međunarodna zajednica ne sme da okrene leđa ili da popusti lažnim narativima i dezinformacijama. Ne sme da dozvoli nastavak ugnjetavanja ili da prihvati kompromise koji podrivaju osnovna prava. Budućnost mora da bude zasnovana na čvrstom temelju međunarodnog prava, samopredeljenja i međusobnog poštovanja, a ne na prisili i pokornosti".

Na prvi pogled, ovo je jasna podrška političkoj liniji ukrajinskog rukovodstva koja se zalaže za nastavak rata dok se ne obnovi teritorijalna celovitost. O tome su više puta govorili predsednik Ukrajine i visoki zvaničnici. Govorilo se o potrebi obnavljanja teritorijalne celovitosti naše zemlje u opštepriznatim granicama, tj. u granicama iz 1991. godine, uključujući Krim.

I niko ne spori da bi ovo bilo apsolutno pravedno, ali pitanje je – koliko još života ukrajinskih građana treba da bude položeno na oltar ove pobede? I da li je to uopšte moguće, s obzirom na današnju međunarodnu političku realnost i stanje ukrajinske ekonomije i socijalne sfere? Jer isti Zelenski je nedavno govorio da je „najvrednija stvar u Ukrajini“ – ljudi, koje „veoma žele da ne izgube“. A teritorije se kasnije mogu "vratiti diplomatskim putem".

Mnogi politički analitičari se slažu da rat za obnovu teritorijalne celovitosti u stvarnosti nosi ogromne rizike za opstanak zemlje. Dakle, šta zapravo traži patrijarh Vartolomej?

Nema jednostavnog zaključka iz njegovih reči, ali ako te reči posmatramo u širem kontekstu, dolazimo do sledeće slike. Patrijarh Vartolomej je dugogodišnji prijatelj bivšeg predsednika SAD Džoa Bajdena. Konstantinopolsko patrijaršijanje ima dugogodišnje i čvrste veze sa američkom Demokratskom partijom. Patrijarh Fanara je godinama sledio liberalnu agendu američkih demokrata. To je i podrška BLM pokretu, i naklonost prema LGBT ideologiji, i pozivi da se glasa za Džoa Bajdena na izborima i tako dalje.

Pošto je trenutni predsednik SAD Donald Tramp bio žestoki kritičar i Džoa Bajdena i liberalne agende, može se zaključiti da patrijarh Vartolomej, ukoliko ne otvoreno kritikuje Donalda Trampa, sigurno ne podržava njegovu politiku. A politika Trampa prema Ukrajini se sastoji upravo u momentalnom okončanju rata kako bi se sačuvalo mnogo hiljada života ukrajinskih građana, makar po cenu ustupaka, nepravde i kompromisa po teritorijalnim pitanjima.

U ovom kontekstu, treba razumeti reči patrijarha Vartolomeja da "međunarodna zajednica ne sme da prihvati kompromise koji podrivaju osnovna prava". Kao što je poznato, tim Donalda Trampa trenutno vodi pregovore sa rukovodstvom RF bez učešća Ukrajine. Patrijarh Vartolomej nije ignorisao ni ovaj moment: "Ovaj proces mora uključivati Ukrajinu kao ravnopravnog učesnika, potvrditi njeno pravo na postojanje bez straha i doneti isceljenje zemlji, opustošenoj ratovima". U suštini, sve je to tačno i pravedno, ali u kontekstu današnjih odnosa Ukrajine, SAD, Evrope i Rusije, to zvuči kao kritika napora Donalda Trampa za uspostavljanje mira „ovde i sada“.

Zaključak iz govora patrijarha Fanara: Mir stradaloj Ukrajini je potreban, ali on treba biti samo pod uslovima ukrajinske vlasti. A pošto ona trenutno nije spremna za mir, onda mir i nije potreban.

Zato, odgovarajući na pitanje postavljeno u naslovu članka, može se reći da je patrijarh RPC direktno blagoslovio rat u Ukrajini, dok patrijarh Vartolomej to radi indirektno.

Ali ono što nije izrečeno ni od strane Vartolomeja ni od strane Kirila, to su reči o miru, pozivi da se prestane sa krvoprolićem i da se postigne dogovor o mirnom suživotu. A u usnama verskih lidera, takav poziv bi zvučao potpuno logično i očekivano. Predstojnici Pomesnih Crkava treba da pozovu na prestanak rata, na očuvanje ljudskih života, na to da se odreknu nekih svojih interesa zarad prestanka smrti i patnji. Jer ljudski život je najvredniji na ovoj zemlji. Ali od Patrijarha Kirila i Vartolomeja nismo to čuli. Obojica podržavaju "svoje" političke snage i brane njihove interese.

Saosećanje sa žrtvama: za sve, ili samo "pogodne"?

Za pravdu, treba reći da je na početku svoje govora Konstantinopolski Patrijarh pomenuo patnje naroda Ukrajine, poginule i osiromašene. Citati: "Prošlo je tri godine od trenutka nepravde i razarajuće invazije Ruske Federacije na Ukrajinu. U to vreme izgubljeni su mnogi životi, uništena su domaćinstva i premestene cele zajednice. Porodice su ostale podeljene, gradovi leže u ruševinama, a milioni su bili primorani da odu u izgnanstvo. Ovaj rat ostavio je duboke rane – ne samo na zemlji, već i u srcima onih koji pate".

Sve je ovo gorka istina, strašna realnost naših dana. Ali govoreći o svemu ovome, Patrijarh Vartolomej nije pomenuo veoma važne stvari. Većina pogođenih Ukrajinaca, uništenih gradova i crkava pripadaju UOC. I osim patnji koje je prouzrokovao rat, oni danas moraju da trpe i od napadnih nasilnih akcija PCU, kao i vlasti koje je podržavaju.

Patrijarh Vartolomej piše: „Sveta Velika Crkva Hristova ne može ostati ravnodušna kada trijumfuje nepravda“. Ali zar nije to "nepravda", kada je njegovom krivicom milioni ljudi u Ukrajini u sukobu jedni sa drugima? Kada pristalice „Vartolomejeve“ PCU tuku sveštenike i vernike? Kada se porodice sveštenika izbacuju na ulicu zajedno sa decom iz crkvenih domova? Jer o tome već zna ceo svet.

Još jedan citat iz govora Patrijarha Vartolomeja o Ukrajincima: „Prošavši kroz sve iskušenja, ostali su postojani, čuvajući svoju veru... Sećamo se današnjeg Jevanđelja, koje nas podseća da služimo Hristu, služeći onima koji pate, prognanim i zatvorenim“.

Da, govori o ratu. Ali zar ove reči ne odgovaraju onim zajednicama UOC, koje su isterane iz svojih crkava i domova od „ptičica“ patrijarha Fanara? Zar to nisu oni, „prošavši kroz sva iskušenja, ostali postojani, čuvajući svoju veru“? Zar to nije služenje njima, „patnicima, prognanim i zatvorenim“, poziva nas Hristos?

Nažalost, Patrijarh Vartolomej pažljivo izbegava temu patnji UOC u svojim govorima. Za njega je Ukrajinac uvek vernik PCU, koji u potpunosti podržava inicijative Zelenskog, Jelenkoga i drugih predstavnika vlasti.

Ko će vaskrsnuti: čovek ili država?

Gospod je uvek govorio o vaskrsenju čoveka, ali nikada o vaskrsenju države. Ipak, patrijarh Vartolomej stavlja naglasak upravo na to. Citati: „Kao što Vaskrsenje Hrista sledi nakon Njegovih stradanja, verujemo da će Ukrajina vaskrsnuti, da tmina rata neće dugo trajati i da će svetlost istine ponovo zasijati“.

Bez obzira da li je to slučajno ili ne, patrijarh Fanara ponovio je jedan od slogana UPA iz sredine 20. veka.

Ali da li je uopšte opravdano govoriti o vaskrsenju države u kontekstu Hristovih stradanja? Zar to nije zamena teza? Hristos je patio ne za države i narode, već za svakog čoveka na zemlji. „Jer tako je Bog voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da svaki koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni“ (Jovan 3, 16). Da, veličina države – to je možda nešto što mnogi ljudi žele. To je ono ka čemu teže političari i državni službenici. Ali zar to ne odgovara rečima: „Šta je visok u ljudima, to je gadost pred Bogom“ (Luka 16, 15)?

Isus Hristos je mogao da se uključi u politički život Judeje pre 2000 godina. Narod je od Njega baš to očekivao i čak tražio. Svi su želeli da se oslobode okova mrskih Rimljana i obnove nezavisnost i suverenitet Judejskog carstva. Ali Gospod to nije učinio. Nigde u Njegovim propovedima ne nalazimo političke slogane, pozive na ustanak, kaznu za agresora, pravedni mir, „vaskrsenje“ Judeje. Uvek se govori samo o čoveku, o ljudskoj duši, o spasenju i vaskrsenju te duše. O njenoj neizmernoj vrednosti pred Bogom.

Pa zar današnji pastiri i arhijereji ne treba da govore o istom? Zar ne treba, kao Hristos, da pozivaju na pokajanje i izvršenje Božijih zapovesti? I zašto sve to ne čujemo od Patrijarha Vartolomeja i Kirila? Zašto u njihovim govorima sve više ima politike, fundamentalnih prava i ostalog? Jer samo sleđenje Hristovih zapovesti može doneti na zemlju i mir i pravdu i istinu.