Папа Франциск: какав је био
Umro je papa Franjo. Ocenu njegovog delovanja može dati samo Bog i istorija. Hajde da se setimo osnovnih osobina njegovog pontifikata, najvažnijih za nas.
U Svetli ponedeljak, 21. aprila 2025. godine umro je papa rimski Franjo. Smrt bilo kog čoveka, a naročito onog koji je uticao na sudbine miliona drugih ljudi – to je povod da se odvojimo od vrtloga svakodnevnih briga i razmislimo o večnom, s poštovanjem se divimo tajni smrti i poželimo Božiju milost novoprestavljenom.
Papa Franjo, a pre pontifikata, Horhe Mario Bergoljo – Argentinac italijanskog porekla. Rođen je u Buenos Ajresu 1936. godine, tamo je završio seminar i koledž Svetog Josifa. U 22. godini je ušao u red jezuita. Bavio se nastavničkim radom u raznim katoličkim obrazovnim institucijama. Godine 1992. postao je vikarni episkop Buenos Ajresa, a 1998. – upravljajući. Godine 2001. Bergoljo je dobio čin kardinala i bio je imenovan na čitav niz funkcija u raznim vatikanskim komisijama i kongregacijama. Godine 2005. nakon smrti pape Jovana Pavla II smatrao se jednim od glavnih kandidata za papinski presto. Ali tada je papa postao Jozef Aloiz Ratzinger, koji je uzeo ime Benedikt XVI. Ratzinger je abdicirao s prestola 2013. godine i ovaj put Bergoljo je postao papa.
Od samog početka svog pontifikata, papa je sve iznenadio svojom nesvojstvenom papama skromnošću i upadljivom jednostavnošću. Odrekao se luksuznih apartmana u Apostolskoj palati i izabrao da živi u jednostavnoj sobi u kući Svete Marfe. Sam je plaćao za hotel tokom svojih putovanja i nosio jednostavnu belu sutanu bez crvenog baršuna i zlatnih ukrasa. Kretalo se u skromnom automobilu, a pre pontifikata je uopšte putovao autobusom. To je bilo iskreno i to je osvajalo. Milioni ljudi su u njemu videli gotovo ideal hrišćanskog pastira.
Papa Franjo često je govorio o socijalnoj pravdi i smatrao je da katolička Crkva treba da bude više uključena u rešavanje socijalnih problema. Više puta je kritikovao „dictaturu ekonomije“ i kult potrošnje. Iskazivao je naklonost prema siromašnima, migrantima, beskućnicima i tako dalje. Godine 2015. prao je noge zatvorenicima italijanskih zatvora, a godinu dana kasnije – migrantima. A 2019. godine poljubio je noge liderima Južnog Sudana.
Međutim, za Ukrajinu i za pravoslavne vernike, po našem mišljenju, najvažnije su sledeće četiri karakteristike crkvene politike pape Franjo.
Ekumenizam
Papa Franjo je od prvih godina pontifikata učinio ekumenizam (pri čemu u najširem smislu) jednim od prioriteta svoje politike. Najviše se to manifestovalo u odnosima sa Pravoslavnom Crkvom, a posebno sa Carigradskom Patrijaršijom.
Postoji mnogo fotografija na kojima su papa i Patrijarh Vartolomej zabeleženi tokom zajedničke molitve (što je strogo zabranjeno kanonima). Jedinstvo sa Carigradskom Patrijaršijom bila je san pape Franjo, kao i Patrijarha Vartolomeja. Više puta je govorio o težnji ka tome i naglašavao da je cilj Vatikana „potpuno jedinstvo“, zasnovano na priznanju i poštovanju različitih harizmi i tradicija. Evo samo nekih izjava pontifika na ovu temu:
· „Kada Crkve postanu potpuno jedinstvene u veri i ljubavi, forma u kojoj će rimski episkop vršiti svoje euharistijsko služenje u Crkvi na univerzalnom nivou, treba da bude rezultat neprekidne veze između prvenstva i sinodalnosti“;
· „Jedinstvo – to je harmonija u raznolikosti darova, datih Duhom“;
· „Idući zajedno, radeći zajedno i moleći se zajedno, pripremamo se da primimo od Boga dar jedinstva, koji, kao plod Svetog Duha, biće zajedništvo i harmonija u zakonitom raznolikosti“;
· „Jedinstvo se ne postiže ostajući na mestu, već putem kretanja napred s novom energijom koju Duh, počevši od dana Pedesetnice, usađuje učenicima“.
Godine 2016. papa Franjo postao je prvi pontifik koji se sastao sa Moskovskim Patrijarhom. Na kraju ovog sastanka potpisana je Havanska deklaracija, izražena u ekumenskom duhu.
Ali ekumenizam Bergoljo se protezao daleko izvan Pravoslavlja i hrišćanstva uopšte. Razvijao je dijalog sa muslimanima i jevrejima, posetio je džamiju, sinagogu i molio se sa predstavnicima drugih religija. Najupadljiviji događaj u tom smislu bio je molitva paganskom idolu „pačamami“, održana u Vatikanu u prisustvu pape Franjo i peruanske sveštenice 2018. godine.
U Vatikanu su ovaj čin nazvali „katehizacijom“ paganskog božanstva.
Liberalna agenda
Papa Franjo od samog početka svog pontifikata sprovodi doslednu politiku liberalizacije. To se radi pod sloganom koji se može formulisati ovako: manje dogmatike i formalizma, više milosrđa i socijalne pravde.
„Crkva – to nije sud, već bolnica na terenu, pozvana da pomaže ljudima, a ne da ih odbacuje“ – ova misao više puta se čula u izjavama Bergoljo u različitim interpretacijama. Papa je promovisao liberalnu agendu ne samo u crkvenom okruženju, već i u politici, ekonomiji, socijalnoj sferi. Često je govorio o ekologiji, oštro kritikovao kapitalizam, eksploataciju ljudi. Posebno je liberalizam Franjo bio izražen u pitanju migracije. Pozivao je da se prihvati što više migranata, bez obzira na to da li je ta migracija legalna ili ne, i bez obzira na to koliko raste kriminal u Evropi kao rezultat toga. Evo nekoliko primera:
· „Progoniti migrante – to je težak greh“;
· „To je licemerje – nazivati sebe hrišćaninom i progoniti izbeglicu“;
· „Migranti i izbeglice mogu doživeti, pored teškoća, nove, gostoljubive odnose koji im omogućavaju da obogate društvo“.
Godine 2021. papa Franjo zvanično je otvorio ženama pristup služenju akolita i lektora, što je ranije smatrano isključivo muškom funkcijom. A 2022. godine izdao je dokument Praedicate Evangelium, kojim je odobrio opsežnu reformu Rimskih kurija, izjednačivši prava laika i klerika na obavljanje visokih funkcija, uključujući žene.
Godine 2021. papa Franjo najavio je početak procesa koji je nazvan „Sinodalni put“. Rekao je da
