Џеј Д. Венс: Католик који даје наду украјинским православцима
У Сједињеним Државама дошло је до оштрог заокрета од либералног глобализма ка подршци хришћанству и традиционалним вредностима. А потпредседник Венс персонификује овај преокрет.
Протеклих неколико месеци, очи света биле су упрте у нову америчку администрацију, чији је један од најистакнутијих представника потпредседник Џеј Ди Венс. Његове речи и поступци јасно показују да он не проглашава само заштиту хришћанских вредности, већ чини све да ове декларације претвори у стварност. Осим тога, Венс је више пута иступио у одбрану хришћана уопште, а посебно украјинских верника. Из тог разлога је позиција потпредседника САД од кључног значаја не само за Американце, већ и за православне Украјине, чији су животи и вера данас под притиском државе, као и оних снага које настоје да униште УПЦ.
Венс као хришћанин
Венс је прешао дуг пут од обичног политичара до браниоца традиционалних вредности. 2019. одлучио је да пређе у католичанство. Овај догађај је радикално променио његов поглед на свет. Готово од тог тренутка почео је да брани идеју да друштво треба да буде засновано на хришћанским основама. У свом есеју Како сам се придружио отпору написао је да сваки појединац има личну одговорност за своје поступке, а да друштво има одговорност да створи услове који подржавају породице и вернике.
Нешто касније користио је ове идеје за свој политички програм, ојачавајући их одбраном традиционалних хришћанских вредности. Према Венсу, у савременом свету велике корпорације и глобалистичке снаге стављају профит изнад људских односа, морала и савести. Према његовом мишљењу, држава треба да штити породицу, брине о грађанима и подржава моралне вредности. По његовом мишљењу, политике усмерене на поделе друштва доводе до губитка моралних смерница. Промоција ЛГБТ идеја, задирање државе у лични простор, недостатак демократије (сетимо се његовог разорног говора у Европском парламенту) и корпоративна доминација – све то, по његовом мишљењу, служи рушењу традиционалних темеља.
А такође и идеали који су у основи хришћанске вере. Нагласимо да за Венса нису важне само економске и политичке промене, већ и повратак нормама где породица и вера заузимају централно место у животу друштва. Из тог разлога његова критика глобалистичке агенде наилази на подршку не само међу хришћанима, већ и међу онима који глобализам виде као претњу традиционалним вредностима уопште.
Пошто је већ постао потпредседник Сједињених Држава, Џеј Ди Венс је дао неколико изјава које су јасно показале да његова лична вера у Бога није у супротности са позицијом коју заузима. Штавише, вера ће бити одлучујући фактор у његовој политици.
На пример, он тврди да није забринут „да ли ћемо имати земаљске награде“. „Бринемо да ли радимо добро пред Свемогућим Богом, то је оно што покушавам да радим, и тако покушавам да живим свој живот јавно“, рекао је у фебруару 2025.
Осим тога, он директно изјављује своје веровање у васкрсење Христово, не устручава се да говори о хришћанском схватању смрти и верује да Сједињене Државе треба да постану друштво „где моја деца могу да одрастају у врли млади људи, да постану добри млади хришћани“. Наравно, све ово би се могло отписати као уобичајено „бла-бла“ политичара, на које смо тако навикли у Украјини.
Али, пре свега, Венсове речи које смо цитирали изговорене су након што је постао потпредседник. И друго, одлуке Трампове администрације (забрана родних пројеката, сужавање свих ЛГБТ кампања, подржавање традиционалних вредности и учешће у маршевима против абортуса) указују на то да Венсове речи о његовој хришћанској вери треба схватити веома озбиљно. Поготово у светлу да у новој администрацији реторика потпредседника Венса уопште није изузетак.
Сетите се Марка Рубија са „јасеновим крстом“ на челу током интервјуа једном од централних америчких телевизијских канала или секретарице за штампу Беле куће Керолајн Ливит, која се на телевизији појавила са огромним крстом око врата. Ове ствари су толико необичне за данашњу „толерантно-глобалистичку агенду“ да изазивају страх код оних који су годинама радили на уништавању хришћанства. И овај страх је оправдан - сви ови напори могу се врло брзо суочити са потпуним фијаском. Наравно, из тог разлога покушавају свим силама да нападну не само председника Трампа, већ и све чланове његовог тима, пре свега Венса.
Венс и рат у Украјини
Овде треба напоменути да је Венс доследан и искрен заговорник окончања рата у Украјини. Он је уверен да су Трампови напори да постигне мир испуњење главне Христове заповести. И, наравно, за њега, као хришћанина, неприхватљива је реторика о наставку рата, а самим тим и о наставку убијања и даљег убијања. Он такође не може да разуме зашто украјинска влада није посвећена започињању мировних преговора. То је било видљиво голим оком током састанка са украјинским председником Володимиром Зеленским у Овалном кабинету Беле куће.
Овакав став потпредседника САД није се допао оним Украјинцима који су побегли од рата са Русијом у иностранство и тамо организују протесте тражећи његово продужење, па чак и ескалацију. Не тако давно, буквално су напали Венса и његову младу ћерку у близини њихове куће, захтевајући од њих да „одговоре“ за речи о потреби мира у Украјини.
Међутим, чини се да ни ови „њушкалци” ни сви остали Венсови критичари не разумеју у потпуности о каквој се личности ради. На националном католичком доручку 28. фебруара, Венс је себе описао као „новог католика“ и „несавршеног хришћанина“, при чему је истакао да покушава да „буде што скромнији“ када јавно говори о својој вери. Односно, Венс није популиста, он је практичар који ће учинити све да оствари своје циљеве, ако ти циљеви одговарају његовој савести и разумевању Божијег Закона.
Венса и УПЦ
И са сигурношћу се може рећи да се ова позиција тиче не само рата Русије против Украјине, већ и „рата“ који украјинска држава води против свог народа у лицу УПЦ. Још у априлу 2024. Венс је у америчком Сенату говорио о прогону Украјинске православне цркве и покушају власти да донесу закон о њеној забрани. Он је тада изјавио да би то била срамота ако би рат довео до уништења хришћанске заједнице у Украјини.
„Срамота је што то нисмо видели. Срам нас било због нашег нечињења. „Срам нас било што одбијамо да користимо милијарде долара које шаљемо Украјини као полугу да осигурамо и гарантујемо верске слободе“, закључио је актуелни амерички потпредседник пре годину дана. Ове речи, изговорене док је још био сенатор из Охаја, приметили су не само други политичари, већ и америчко друштво у целини.
Адвокат УОЦ Роберт Амстердам рекао је у сензационалном интервјуу са познатим новинаром Такером Карлсоном : „Један сенатор је нашао храбрости да проговори, а тај човек, Бог га благословио, сада је потпредседник Сједињених Држава. Био је једини. И увек ћу му бити дужан јер је довољно озбиљно схватио уништење деце Христове. Био је огорчен што наша влада то дозвољава“.
А, судећи по ономе што тренутно знамо ко је Венс, мало је вероватно да је прошло његово огорчење поступцима украјинских власти. И тешко да ће дозволити да се убудуће некажњено настави прогон УПЦ.
Закључци
За Украјинску православну цркву заштита традиционалних вредности, слободе говора и вероисповести нису само речи, то је питање опстанка. У клими притиска на црквене заједнице и вернике, Венсов став о одбрани хришћанства пружа извесну наду да ће притисак престати.
Ако Венс настави да се залаже да јавна политика треба да води рачуна о интересима верских заједница и да промовише (а не да омета) слободу вероисповести, онда ће Украјина престати да крши права верника.
Јасно је да ћемо ка томе морати још дуго да идемо, а пут обећава да ће бити тежак и трновит. Али Америка зна како да убеди украјинске политичаре. А ако се сетимо Венсових речи да „оне који плене храмове не можете назвати добрим момцима“, онда крај овог пута обећава да ће бити веома тужан за оне који су данас уверени у своју некажњивост.
